Globalne akcije u snažnom skoku nakon osetne deeskalacije trgovinskog rata i mogućeg primirja između Rusije i Ukrajine ali i Indije i Pakistana
Investitori su pohrlili nazad u američke akcije, podstičući skok terminskih ugovora za S&P 500 od preko 3%, nakon što su se Kina i SAD dogovorile da smanje carine i deeskaliraju trgovinski rat koji je izazvao haos na globalnim tržištima.
Apetit za rizikom na Wall Streetu je ponovo oživeo nakon što je sekretar Trezora Skot Besent pozdravio trgovinske razgovore kao „veoma robusne i produktivne“. Američke mega-tehnološke akcije, koje su ove godine bile teško pogođene, su na putu da zabeleže neke od najvećih dnevnih dobitaka, a terminski ugovori za Nasdaq 100 bili su spremni da ponovo uđu u bikovsko tržište. Nvidia Corp., Amazon.com Inc., Apple Inc. i Tesla Inc. sve su porasle za više od 5% u trgovanju pre otvaranja berze.
Dolar je dostigao najviši nivo u poslednjih mesec dana. Zlato je palo za više od 3%. Prinos na 10-godišnje državne obveznice porastao je za sedam baznih poena na 4,45%, pošto su trgovci pomerili očekivano vreme mogućih smanjenja kamatnih stopa.
„Rizik od duboke i dugotrajne recesije u SAD je nestao“, rekao je Gaj Miler, glavni strateg za tržišta u Zurich Insurance Co. „Sa stanovišta zarada kompanija, negativan uticaj na prihode je očigledno smanjen.“
Akcije u Indiji skočile su za skoro 4%, a one u Pakistanu porasle su za čak 9% nakon što su se dve nacije dogovorile o momentalnom primirju posle četiri dana najgorih borbi između zemalja u poslednjih pola veka. Ovaj sporazum usledio je nakon intenzivnih diplomatskih napora i očiglednog pritiska Sjedinjenih Država. Iako je krhko primirje održano u nedelju, obe strane su u početku optuživale jedna drugu za kršenje. Uprkos prekidu vatre, neke kaznene mere koje je Indija inicirala kao odgovor na ranije napade ostale su na snazi, uključujući suspenziju Ugovora o vodama Inda i ograničenja vazdušnog prostora.
I posle vikenda užurbane diplomatije, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će 15. maja otputovati u Istanbul gde je ruski predsednik Vladimir Putin predložio direktne pregovore između dve zemlje. Ovaj razvoj događaja usledio je nakon perioda pojačanih tenzija i "primirja" za Dan pobede koje je Rusija proglasila i koje je isteklo bez produženja. Dok je Ukrajina izrazila spremnost za sastanak, predsednik Zelenski je insistirao na potpunom i trajnom prekidu vatre kao preduslovu za smislene razgovore. Rusija, iako je predložila razgovore, nije pristala na produženje primirja i naglasila je razgovor o "osnovnim uzrocima" sukoba. Predloženi sastanak u Istanbulu bio bi prvi direktni pregovori između dvojice lidera od ranih faza sukoba 2022. godine.
Rezultat prvih pregovora SAD-Kina: tenzije se smiruju, carine drastično snižene narednih 100 dana, čeka se finalni dogovor
SAD i Kina će privremeno smanjiti carine na međusobne proizvode u najnovijoj rundi smanjenja trgovinskih tenzija, što će dvema najvećim svetskim ekonomijama dati tri meseca da rade na širem konačnom sporazumu.
Kombinovane američke dažbine od 145% na većinu kineskog uvoza biće smanjene na 30%, dok će kineske dažbine od 125% na američku robu pasti na 10%, navodi se u zajedničkom saopštenju i od zvaničnika na brifingu u ponedeljak u Ženevi.
„Saglasni smo da nijedna strana ne želi sukobe“, rekao je sekretar Trezora Skot Besent, dodajući da smo „imali veoma robusnu i produktivnu diskusiju” i da bi pregovori mogli dovesti do toga da Kina kupuje više proizvoda američke proizvodnje. „Želeli bismo da vidimo da se Kina otvori za više američke robe“, rekao je Besent. „Očekujemo da će, kako pregovori budu napredovali, postojati i mogućnost sporazuma o kupovini kako bismo uravnotežili ono što je naš najveći bilateralni trgovinski deficit.“
Besent je dodao da se smanjenje carina ne odnosi na sektorske dažbine uvedene svim američkim trgovinskim partnerima, i da carine uvedene Kini tokom prve Trampove administracije ostaju na snazi. Na pitanje šta će se dogoditi na kraju 90 dana kako bi se izbeglo ponovno povećanje carina, Besent je naznačio da postoji mogućnost daljeg produženja primirja. „Kao i sa svim našim ostalim trgovinskim partnerima, sve dok postoji iskren napor, angažovanje i konstruktivan dijalog, nastavićemo da napredujemo“, rekao je on.
U američkom saopštenju se takođe navodi da će „strane uspostaviti mehanizam za nastavak razgovora o ekonomskim i trgovinskim odnosima“.
Akcijska tržišta u Aziji i Evropi su porasla, a terminski ugovori za S&P 500 skočili su preko 3%. Cene nafte su porasle, prinosi na državne obveznice su ojačali, a dolar je ojačao. Ofšor juan je takođe ojačao, porastavši za više od 0,5% pre nego što je smanjio dobitke.
Strateg Morgan Stanley upozorava da američke akcije još nisu u sigurnoj zoni
Stratezi Morgan Stanleyja smatraju da se sentiment na američkom tržištu akcija poboljšava, ali da je prerano da investitori proglase bezbednu zonu.
Tim analitičara predvođen Majklom Vilsonom identifikovao je četiri faktora neophodna za održiviiji rast, ali je napredak primetan samo u dva: „Optimizam je primetan u pogledu trgovinskog sporazuma sa Kinom i stabilizaciji reviziji zarada“, napisali su u ponedeljak u svojoj belešci.
„Druga dva elementa sa naše kontrolne liste — blaža kamatna stopa od strane Federalnih rezervi i prinos na 10-godišnje obveznice ispod 4% — tek treba da se ostvare i to poziva na oprez.“
Za Vilsona, sada kada se S&P 500 popeo iznad svog prethodnog nivoa otpora na 5.500 i vratio se u raspon od pre „Dana oslobođenja“ (5.500-6.100), značajniji rast će takođe zavisiti od trgovinskog sporazuma sa Kinom i ponovnog ubrzanja revizija zarada.
„Sledeći i najvažniji tehnički test za S&P 500 od početka ovog rasta pre otprilike mesec dana dolazi na preseku 200-dnevnog i 100-dnevnog pokretnog proseka (5.750-5.800)“, rekli su stratezi.
Apple razmatra povećanje cene Iphone-a kako bi nadomestio gubitke od trgovinskog haosa
Prema pisanju Wall Street Journala, pozivajući se na neimenovane izvore upoznate sa situacijom, Apple Inc. razmatra podizanje cena za liniju iPhone uređaja koja će izaći kasnije ove godine.
Kompanija razmišlja o tome da li da „poveže“ povećanje cena sa novim funkcijama i dizajnom, dok istovremeno pokušava da izbegne percepciju da su bilo kakva poskupljenja povezana sa američkim carinama na Kinu, izvestio je Journal. Ipak, carine američkog predsednika Donalda Trampa značajno su pogodile Apple-ove proizvodne centre, prvenstveno u Kini, značajno povećavajući troškove proizvodnje pametnih telefona. Izvršni direktor Apple-a Tim Kuk je tokom konferencijskog poziva o zaradi izjavio da bi kompanija u ovom kvartalu mogla da ima troškove od oko 900 miliona dolara zbog carina. Kompanija nije povećala početnu cenu svog vodećeg iPhone modela od kada je predstavila iPhone X 2017. godine – zadržavši je na 999 dolara. Kuk je tokom prve Trampove administracije uspešno lobirao da se neki proizvodi kompanije izuzmu od carina. Visokokvalitetni telefoni, uključujući modele Pro i Pro Max, nastaviće da se proizvode u Kini, čak i dok Apple povećava kapacitete u indijskim fabrikama, izvestio je list. Apple nastoji da do kraja sledeće godine uveze većinu iPhone uređaja koje prodaje u SAD iz Indije, ubrzavajući prelazak van Kine kako bi ublažio rizike povezane sa carinama i geopolitičkim tenzijama, izvestio je Bloomberg News.
Tramp preti obaranjem cene lekova farmaceutskoj industriji u SAD
Predsednik Donald Tramp je izjavio da planira da naredi smanjenje troškova lekova na recept u SAD, tako što će naložiti da Amerikanci ne plaćaju više od ljudi u zemljama sa najnižom cenom.
Tramp je u ponedeljak na društvenim mrežama objavio da će cene lekova biti smanjene za „59%, PLUS!“
Tokom vikenda, Tramp je izjavio da će u Vašingtonu potpisati izvršnu uredbu kojom će se uspostaviti ono što je nazvao politikom najpovlašćenije nacije. Iako nije izneo detalje o tome kako će se plan sprovesti, investitori su se borili sa potencijalnim implikacijama za najveće farmaceutsko tržište na svetu.
Akcije američkih proizvođača lekova pale su pre zvaničnog otvaranja trgovanja u Njujorku, pri čemu su Eli Lilly & Co., Pfizer Inc., Bristol-Myers Squibb Co. i Merck & Co. Inc. zabeležili pad.
Evropski proizvođači lekova, uključujući Novo Nordisk A/S, Sanofi SA i AstraZeneca Plc, takođe su pali, propustivši širi rast tržišta, dok je u Aziji podgrupa farmaceutskih kompanija u japanskom Topix indeksu zabeležila najveći jednodnevni gubitak od avgusta.
Tramp je izjavio da će se njegovim planom postići da SAD „plaćaju istu cenu kao i nacija koja plaća najnižu cenu bilo gde u svetu“. Predviđajući da bi cene farmaceutskih proizvoda u SAD mogle pasti za 30% do 80%, Tramp je takođe rekao da će cene verovatno „porasti širom sveta kako bi se izjednačile i, po prvi put posle mnogo godina, donele PRAVEDNOST AMERICI!“
Anketa: ECB će smanjiti stope više nego što se očekivalo jer će inflacija biti ispod 2%
Prema anketi ekonomista koju je sproveo Bloomberg, Evropska centralna banka će ove godine smanjiti troškove zaduživanja više nego što se ranije očekivalo, na ispod 2%, jer se predviđa da će inflacija biti ispod cilja institucije početkom 2026. godine.
Nakon sedam smanjenja za po četvrtinu procentnog poena do sada, verovatna su dodatna smanjenja u junu i septembru, pokazala je mesečna anketa. To bi dovelo depozitnu stopu na 1,75% sa trenutnih 2,25%. U prethodnoj anketi, ispitanici su predviđali da će ona ostati na 2% tokom celog anketnog perioda.
Međutim, analitičari predviđaju da će ECB ponovo podići stopu na 2% u prvom kvartalu 2027. godine, ostavljajući prognozu za krajnju tačku ankete – treći kvartal 2027. godine – nepromenjenom.